Psi

Psi

Пас, такође зван и као домаћи пас,је припитомљени сисар из породице паса.Археолошки налази доказују да пас најмање 9000 година живи уз човека, иако постоје индиције да се тај период продужи на читавих 14.000 година. Фосилни остаци показују да су преци модерног пса живели уз човека још пре 10.000 година.Данас постоји око 40 милиона паса и око 800 раса (што је више него било која друга врста животиње) најразличитијих димензија, физиономије и темперамента, и које представљају најразличитије веријетете боје и врсте длаке. Пас је уско повезан са човеком, коме служи као кућни љубимац, као чувар, водич, овчар и др. Пас је једна од најраспрострањенијих животиња на свету чију популарност надмашује једино мачка.

Пас је подврста сивог вука,за кога се верује да је директни предак пса. Најновија истраживања потврђују да је пас био по први пут припитомљен на истоку Азије, највероватније у Кини.Такође, није сигурно да сви домаћи пси потичу од исте групе или се процес доместикације поновио више пута на више места.

Пси, као и људи, су високо друштвена бића и ова сличност их је временом зближила. Ова сличност је омогућила псима јединствену позицију у животу човјека. Лојалност и посвећеност коју пси демонстрирају као дио њиховог природног инстинкта унутар чопора, приближно одражава људску идеју о љубави, због чега их многи власници сматрају као пуноправне чланове породице. Исто тако, пси изгледа да виде своје власнике као чланове свог чопора, правећи само неколико (а можда и не правећи) разлике између својих власника и других паса. Пси могу имати различите улоге у људском друштву и често се тренирају као радни пси. Данас је можда најважнија улога пса као сапутника и пријатеља. Пси су живјели и радили са људима на много начина, па су због тога и заслужили титулу „човековог најбољег пријатеља“. Са друге стране, неке културе сматрају псе веома прљавим животињама, док их поједине употребљавају и за исхрану.

Пси су друштвене животиње, али карактер и понашање може да варира од расе до расе, као и у зависности од тога како се власници и остали који дођу у контакт, понашају са псом. Физичко злостављање, као и изгладњивање, може проузроковати веома неуротичну и опасну животињу. Чак и недовољно социјализовани пси се могу понашати агресивно и непредвидиво. Пси могу напасти и човјека као и друге животиње, али се ово дешава искључиво због погрешног односа према животињи у прошлости. Занимљиво је да ће пас који је једном злостављан од стране човека, тог човека и те како добро запамтити и већ следећом приликом ће га напасти, наизглед без икаквог разлога, ма колико времена прошло од злостављања .

Тренутно се води дискусија о томе да ли су домаћи пси сваштоједи или месоједи. Како су класификовани у ред Carnivora, не мора обавезно да значи да псећа исхрана мора бити искључиво месо. Пси су необавезни месоједи и не зависе искључиво од протеина који се налазе у месу, како би задовољили прехрамбене захтјеве. Разноврсне су намирнице на јеловнику паса, укључујући млијеко, млијечне производе, јаја, поврће, воће и житарице. У дивљини, пси чешће једу овакву храну, пошто је много теже доћи до меса. Понекад, пси једу траву, чиме неутралишу киселину у пробавном тракту, а могуће је и да овим изазивају повраћање, како би избацили непожељну храну.